Kako pomeranje kazaljki na satu utiče na naš organizam i da li možemo da umanjimo njegove efekte?

Pomeranje sata ovog vikenda će kod mnogih izazvati pospanost i umor, a da li je moguće izbeći ove negativne posledice letnjeg računja vremena?

Izvor: Shutterstock

Ljudi, životinje, biljke, pa čak i gljive imaju svoj unutrašnji sat. On utiče na funkcije u organizmu i hemijske procese u ćelijama. Životinje i biljke prirodno prate cirkadijalni ritam, koji u proseku traje od 22 do 25 sati. Ljudi su, s druge strane, majstori u namernom ometanju svog fino podešenog unutrašnjeg sata. Bilo kroz rad u smenama, žurke koje traju celu noć, putovanja u druge vremenske zone – ili kroz prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto.

Prelazak na letnje računanje vremena u proleće je posebno nepopularano: jer s njim gubimo sat vremena. Neki ljudi dobro podnose ovu promenu, dok je drugima potrebno više vremena da uspostave narušenu ravnotežu. Ovo ne iznenađuje ako se uzme u obzir da naš unutrašnji sat između ostalog kontroliše – ciklus spavanja i buđenja, nivoe hormona, krvni pritisak, telesnu temperaturu i metabolizam. To znači da se i najmanje promene odražavaju na naše fizičko blagostanje i mentalne karakteristike.

Iako se o ukidanju promene letnjeg i zimskog računanja vremena stalno govori, ona i dalje postoji. Za sve stanovnike naše planete, poremećaj unutrašnjeg sata dva puta godišnje je koliko predvidljiv, toliko i neizbežan. Ali da li postoje načini da se ublaže njegove negativne posledice ili da se čak u potpunosti izbegnu? Na ovo i slična pitanja odgovora dr Henrik Oster, direktor Instituta za neurobiologiju Univerziteta u Libeku.

Dr Oster, zašto nas promena vremena čini tako umornim?

Sa prelaskom na letnje računanje vremena u proleće – kada gubimo sat vremena – mi nismo u prilici da odspavamo onoliko koliko je našem telu potrebno. Ovo je promena koju u nedelju obično ne primetimo, stoga taj dan odemo u krevet u uobičajeno vreme. Ali u ponedeljak odjednom moramo da ustanemo sat ranije. Ovo dovodi do toga da pojedini ljudi akumuliraju deficit sna tokom prve nedelje, što se dalje odražava na njihovo zdravlje, dobrobit, performanse i raspoloženje.

Koliko vremena je potrebno našem telu da se prilagodi na letnje računanje vremena?

Obično nekoliko dana, osim ako ne postoji još neki razlog zbog kog će ova promena postati teža. Postoji jedna slična situacija nakon koje se naš unutrašnji i spoljašnji sat ne poklapaju: džet leg, kada putujete u drugu vremensku zonu. S tim što je razlika između jet lega i promene vremena sledeća: na destinaciji za odmor imamo drugačije uslove osvetljenja, različite društvene obrasce i drugačije spoljašnje okruženje nego kod kuće. To nije slučaj i sa promenom vremena. Sunce ne izlazi naglo sat ranije, već postepeno. Zbog toga prilagođavanje na letnje ili zimsko računanje vremena traje malo duže. Kada smo zdravi i provodimo relativno mnogo vremena napolju, sve je lakše. Ako to nije slučaj ili se naš sistem ne prilagodi dobro, stvari mogu da se prolongiraju. 

Zašto neki ljudi pate više od drugih?

Ovo je individualna stvar: kakav je nečiji hronotip – da li je sova ili ranoranilac, i da li se generalno lakše ili teže prilagođava promenama? Istraživanja su pokazala da sove, odnosno ljudi koji svoj dan započinju kasnije, osećaju posledice promene vremena i nedelju dana nakon pomrenja kazaljki. Jer oni i dalje kasno idu na spavanje, ali moraju da ustaju ranije, pa se deficit sna povećava za nekoliko minuta svakog dana. U jesen je ovaj efekat znatno manje izražen, jer ne dolazi do nedostatka sna usled pomeranja sata unazad. 

Da li je starost još jedan od faktora koji se trebaju uzeti u obzir? 

Starost definitivno može da utiče na bolje prilagođavanje. Najbolji primer su tinejdžeri: mnogi od njih se ne bude rano ujutru, ali su mnogi budni i aktivni do duboko u noć. Ovakvo ponašanje se ispoljava i u ranim dvadesetim i onda većina polako prelazi u hronotip – ranoranioca. Shodno tome, kako starimo, lakše se prilagođavamo letnjem računanju vremena. Ipak, ovaj efekat se kod starijih ljudi može umanjiti ako više nisu potpuno zdravi ili pokretni i stoga manje vremena provode napolju. Svetlo je najvažniji signal za podešavanje sata. 

Da li odlazak u krevet ranije, može ublažiti negativne posledice?

U proleće ovo može pomoći, kako bi potencijalni deficit sna u ponedeljak bio manji. Međutim, utvrđeno je da ovo ne funkcioniše na način na koji to očekujemo jer obično u krevet idemo onda kada se umorimo. A zaspati sat vremena ranije ukoliko ne osećamo umor, nije lak posao. Dakle, većina ljudi neće uspeti, ali ništa im neće štetiti da pokušaju. 

Postoje li neki drugi trik da se promena lakše podnese?

Kada je promena vremena u proleće u pitanju, relativno malo toga se može učiniti. Ali ono što bi trebalo da uradite jeste da odmah nakon pomeranja sata uskladite svoje obroke. To znači da treba da pomerite doručak, ručak i večeru unapred za jedan sat, već prvog dana tj. u nedelju. Vreme konzumiranja hrane je važan faktor kada je unutrašnji sat i naš organizam u pitanju – za stomak, creva, mišiće i srce. Nažalost, hranom ne možemo da utičemo i na rad našeg mozga, jer je njemu pre svega potrebno svetlo. 

Imate li neki savet?

Ako želite da uskladite svoj unutrašnji sat sa novonastalom promenom, najvažnije je da ujtru provedete dovoljno vremena na svetlosti. U idealnom slučaju, izađite u šetnju napolje. Ukoliko ovo nije moguće, i svetlost sijalica može pomoći. Nasuprot tome, ako je se sat pomerio unazad tj. počelo je zimsko računanje vremena, svetlu se morate izlagati u večernjim satima. Dakle, da rezimiramo – u proleće, puno svetla ujutru i što je manje moguće uveče – inače se efekat poništava, dok je u jesen situacija obrnuta.

Sa hronobiološke tačke gledišta, da li je preporučljivo ukinuti promenu vremena?

Promena je uvedena radi uštede energije – u međuvremenu se pokazalo da je ona gotovo zanemarljiva. Medicinski aspekt na ljude nije dramatičan, ali jeste negativan. Zatim, postoji i organizacioni aspekt, koji je možda i najštetniji. Na primer, u poljoprivredi, gde se ​​krave moraju polako uvoditi u drugačiji ritam zbog muže, sa promenama se mora započeti nedelju dana ranije. Pored toga, ovo utiče i na satnicu uzimanja lekova, pogotovo u bolnicama. Diskusija o tome da li sat treba pomeriti unazad ili unapred se pokreće iznova i iznova, čak i u našem institutu. Jer komplikuje stvari bez razloga, a hronobiolozi i stručnjaci za hronomedicinu su zapravo svi za to da se ukine. 

Ako se pomernje sata ukine, da li onda treba da bude podešeno na letnje ili zimsko računanje vremena?

Sve ukazuje da je zimsko računanje zapravo “normalno vreme”. Letnje računanje vremena je u redu i u njemu nema ničeg lošeg, ali ako bismo prema njemu računali vreme i zimi – onda bismo morali da ustajemo sat ranije, a to zapravo niko ne želi. 

Ovaj članak autorke Kristine Fošer je prvobitno objavljen na nemačkom sajtu National Geographica.