NAJSNAŽNIJI ANTIOKSIDANSI PROTIV RAKA, STARENJA, STRESA I HRONIČNIH BOLESTI! Prof. dr Mihajlović
Antioksidansi imaju trostruku ulogu
# Onemogućuju stvaranje novih slobodnih radikala
# Neutrališu već nastale slobodne radikale
# Popravljaju oštećenja na ćelijama koja su nastala delovanjem slobodnih radikala.
Antioksidansi dokazano usporavaju starenje, snižavaju količinu holesterola, štite srce i krvne sudove, smanjuju rizik od nastanka raka…
Antioksidansi u kozmetičkim preparatima
Koža, površinom najveći organ tela (prosečno oko 2m²), predstavlja prvu liniju obrane organizma od štetnih činilaca iz okoline, zbog toga je najviše izložena stvaranju slobodnih radikala. Oni na koži uzrokuju iritacije i oštećenja ćelija, a posebno vlakana koja izgrađuju srednji sloj kože (kolagen i elastin), zbog čega koža gubi svoju čvrstu strukturu i elastičnost i ubrzano stari. Stoga je upotreba antioksidansa u kozmetičkim preparatima sve učestalija jer oni:
Sprečavaju nastanak oksidativnog stresa kože koji uzorkuje oštećenje ćelija i prevremeno starenje kože.
Čuvaju stabilnost kozmetičkih preparata jer sprečavaju oksidaciju lipida (biljnih ili mineralnih ulja), mirisa i drugih sirovina u reakciji s kiseonikom koja bi uzrokovala kvarenje proizvoda.
U kozmetičkoj industriji od antioksidansa se najčešće koriste askorbinska kiselina (vitamin C), tokoferol (vitamin E), polifenoli i flavonoidi.
Vrste antioksidansa
U prirodi postoji velik broj antioksidanasa koji pomažu našem organizmu u neutralizaciji slobodnih radikala. Neki od njih se mogu sintetizovati u našem telu, ali većina se unosi putem ishrane.
Najvažnije grupe antioksidanasa su vitamini, karotenoidi, flavonoidi i polifenoli. Vitamini koji su našem organizmu najvažniji: vitamini C (askorbinska kiselina), E (tokoferol) i A (retinol). Od karotenoida u izuzetno važne antioksidanse ubrajaju se astaksantin, beta-karoten, lutein i likopen, dok su u zadnje vreme najpopularniji flavonoidi tanini, kvercetin i resveratrol. Polifenoli su izuzetno važni zbog uticaja na metaboličke procese, a jedan od njih je i hlorovodenična kiselina, najzastupljenija u zelenoj kafi.
Izvori antioksidanasa
Antioksidansi se nalaze u većini namirnica svakodnevne ishrane, pogotovo voća, povrća i začina, ali veliki broj njih se procesima termičke obrade uništavaju. Stoga je preporuka većinu voća i povrća konzumirati sirovo ili kuvano na pari, kako bi se očuvao maksimum njihove antioksidativne snage. Neke od namirnica s najvećim udelom antioksidanasa su:
Voće
Borovnice, brusnice, jagode, maline, kupine, šljive, grožđe, citrusi (limun, narandža, mandarina, grejp, limeta), mango, kivi, crvena jabuka…
Povrće
Paradajz, šargarepa, španać, brokoli, artičoke, karfiol, kupus, avokado, bundeva, luk, beli luk…
Začini
Cimet, kurkuma, origano, kim, peršun, bosiljak, kari, đumbir, biber, čili, korijander, kardamon, majčina dušica, žalfija, nana…
Ostale namirnice sa snažnim antioksidativnim svojstvima:
Crno vino, zeleni i beli čaj, orašasto voće, hladno ceđena biljna ulja (maslinovo, laneno, kokosovo…), plodovi mora…
Da li su nam zaista potrebni?
Antioksidansi su neophodni za normalno funkcionisanje našeg organizma, a njihov nedostatak neminovno dovodi do razvoja bolesti, često i tumora. Stoga danas stručnjaci preporučuju konzumaciju antioksidanasa kako bismo zaštitili organizam od starenja i bolesti.
Najbolji način za izgradnju zdravog plana ishrane jeste konzumiranje uravnoteženih obroka i međuobroke sa širokim spektrom namirnica. Najmanje 2 šoljice voća i 2,5 šoljice povrća dnevno čine dobar početak prema životu punom zdravlja.
Ukoliko ste na niskokaloričnoj dijeti, u trudnoći, dojite ili jednostavno ne konzumirate dovoljno voća i povrća, dodaci prehrani bogati antioksidansima idealno su rešenje kako biste zadovoljili povećane potrebe organizma i zaštitili se od bolesti.
